Инвестор Форекс Yabb

Izvršna direktorica Investiciono-razvojnog fonda, dr Irena Radović, učestvovala je danas na sastanku sa ambasadorima EU koji je organizovala Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori, čiji domaćin je bila Oana Kristina Popa, šefica Delegacije EU u Crnoj Gori, saopšteno je iz Investiciono-razvojnog fonda.

Radović je kako je saopšteno, izrazila zadovoljstvo povodom učešća na sastanku tokom kojeg je prezentovala ciljeve i aktivnosti, kao i poziciju koju IRF ima kao državna razvojna finansijska institucija kada je u pitanju podrška crnogorskoj privredi i razvoju preduzetništva.

Ona je istakla da je jedan od ključnih prioriteta IRF-a održivi ekonomski inkluzivni razvoj Crne Gore. U tom pravcu, kazala je da:

“IRF u potpunosti fokusiran na održiv rast i inkluziju zelenog i digitalnog poslovanja, te osnaživanje žena i mladih, zbog čega je neophodno, kako je poručila, podržati predstojeći investicioni ciklus zasnovan na zelenom finansiranju i uključivanju ranjivih kategorija”.

Radovićeva je, takođe, kazala, “da IRF kontinuirano podržava mala i srednja preduzeća, te razvoj preduzetništva u glavnim sektorima – turizam, poljoprivreda, proizvodnja, proizvodnja energije, usluge, kao i uravnoteženiji regionalni razvoj kroz finansiranje infrastrukturnih projekata i podršku lokalnim samoupravama”.

Govoreći o ulozi IRF-a od početka pandemije, saopštila je da je IRF plasirao preko miliona eura, uz značajnu podršku i partnerstvo sa Evropskom investicionom bankom (EIB) i Francuskom razvojnom agencijom (AFD).

Tokom sastanka je bilo posebno riječi o ulozi IRF-a kao agenta za finansijsku inkluziju i ekonomsko osnaživanje žena u skladu sa prioritetima definisanim kroz partnerstvo sa EIB-om i AFD-om.

Rdović je naglasila značaj kampanje „Ona pokreće biznis“ i podrške koje su ovim aktivnostima koje se realizuju u saradnji sa odborima za rodnu ravnopravnost i ekonomiju, finansije i budžet snažno dale Delegacija EU u Crnoj Gori, ambasade SAD-a, Francuske i Velike Britanije.

Na sastanku je bilo riječi i o drugim ekonomskim temama od značaja za Crnu Goru i region Zapadnog Balkana.

ufabet เป็นบริษัทที่ให้บริการความบันเทิงที่ดีที่สุดในระดับเดียวกัน

หัวข้อ: บทบาทของนักเขียน AI ในอนาคตของการเขียนเนื้อหา

คำสำคัญส่วน: นักเขียน AI, นักเขียนคำโฆษณา, ผู้เขียนเนื้อหา, กรณีใช้งานของเครื่องมือเขียน AI, ผู้ช่วยเขียน AI, สร้างเนื้อหา

บทนำ:

ด้วยความช่วยเหลือของ AI นักเขียนคำโฆษณาสามารถนำทักษะของตนไปใช้ได้อย่างมีประสิทธิภาพมากขึ้น พวกเขาสามารถมั่นใจได้ว่าจะไม่เสียเวลากับชุดทักษะที่พวกเขาไม่มี และแทนที่จะมุ่งเน้นไปที่สิ่งที่พวกเขาทำได้ดีที่สุด &#; ความคิดสร้างสรรค์และอารมณ์

—

ufabet เป็นเว็บไซต์เดิมพันออนไลน์ที่มีชื่อเสียงและเชื่อถือได้ซึ่งควบคุมโดยรัฐบาล มีมาตั้งแต่ปี และให้บริการเกมต่าง ๆ มากมายสำหรับลูกค้า

เว็บไซต์ใช้งานง่ายและชัดเจนมาก คุณจึงใช้เวลาไม่นานในการค้นหา ซอฟต์แวร์นี้ยังให้การเชื่อมต่อโดยตรงระหว่างผู้เล่นและคาสิโน ufabet ซึ่งหมายความว่าไม่มีบุคคลที่สามที่เกี่ยวข้องกับการทำธุรกรรม ดังนั้นคุณจึงสามารถเล่นได้อย่างสบายใจโดยรู้ว่าไม่มีอะไรเกิดขึ้นระหว่างการทำธุรกรรมที่จะส่งผลต่อเงินหรือเครดิตของคุณ

เว็บไซต์คาสิโนนี้เป็นเจ้าของโดย UFA Holdings Limited นำเสนอสภาพแวดล้อมการเล่นเกมที่ปลอดภัยด้วยเกมระดับต่ำรวมถึงสล็อตแมชชีน รูเล็ต แบล็คแจ็คและอีกมากมาย

—

เว็บไซต์โดยตรงเป็นจุดหมายปลายทางที่ดีที่สุดสำหรับผู้เล่นที่ต้องการเพลิดเพลินกับประสบการณ์การพนันออนไลน์

ไม่ว่าผู้เล่นจะมองหาเกมอะไร ก็สามารถหาได้ในคาสิโน ufabet มีเกมมากมายให้เลือกเล่น และทุกเกมมีความปลอดภัย เชื่อถือได้ และเรียนรู้ได้ง่าย เกมเหล่านี้บางเกมรองรับการเดิมพันกีฬาและเกมสล็อตโดยไม่จำกัดการถอน

เว็บไซต์โดยตรงนี้นำเสนอเกมที่หลากหลายให้ผู้เล่นเล่นได้ตลอด 24 ชั่วโมงทุกวันตลอด 24 ชั่วโมง โดยไม่มีปัญหาเรื่องการโกงหรือความมั่นคงทางการเงินแต่อย่างใด

—

ด้วย ufabet คุณสามารถเพลิดเพลินกับเกมและสล็อตทั้งหมดที่มาพร้อมกับคาสิโนและเกมสล็อตนี้ คุณสามารถเล่นได้ทุกที่ทุกเวลาตราบใดที่คุณมีสมาร์ทโฟนที่เชื่อมต่ออินเทอร์เน็ต

—

เว็บไซต์ ufabet มีทั้งความปลอดภัยและใช้งานง่าย ไม่มีปัญหากับเกมสล็อต การฝาก-ถอนเป็นเรื่องง่าย และทุกเกมยุติธรรม %

คุณสามารถเล่นได้ทุกวันตลอด 24 ชั่วโมงบนเว็บไซต์ของ ufaBet ซึ่งทำให้สะดวกยิ่งขึ้นสำหรับผู้เล่นที่หาสล็อตแมชชีนได้ยาก คุณยังสามารถลงชื่อเข้าใช้บัญชีของคุณด้วยข้อมูลประจำตัวของ Twitter หรือ Facebook UFAbet รองรับกีฬาที่มีทั้ง ฟุตบอล บาสเก็ตบอล วอลเลย์บอล อเมริกันฟุตบอล และคริกเก็ต
ufabet เข้าระบบ เว็บพนันออนไลน์ อันดับ 1 ฝากถอนออโต้ 5 วิ
—

eunic-brussels.eu สามารถนำเสนอกีฬา คาสิโน และเกมสล็อตได้ไม่จำกัดจำนวน ปลอดภัย ไม่มีโกง มันมีคุณสมบัติทั้งหมดที่คุณต้องการเพื่อสนุกกับการเดิมพันในเกมโปรดของคุณในขณะที่มีช่วงเวลาที่สนุกอย่างไม่น่าเชื่อ

เกมของ ufabet นั้นขับเคลื่อนโดย HTML5 และ Flash ซึ่งเป็นเทคโนโลยีใหม่ที่มอบประสบการณ์ที่สมจริงยิ่งขึ้นแก่ผู้เล่น วิธีนี้ทำให้ผู้เล่น ufabet ทุกคนได้รับประสบการณ์ที่สนุกสนานที่สุดเมื่อรับชมกีฬา คาสิโน หรือเกมสล็อตออนไลน์

เพื่อให้ผู้เล่นสามารถเข้าถึง ufabet จากอุปกรณ์ใดก็ได้ที่พวกเขาเลือก มันเป็นสิ่งสำคัญที่เว็บไซต์จะนำเสนอเว็บไซต

์เกมเวอร์ชั่นมือถือที่มีการออกแบบที่ตอบสนองได้ เพื่อที่จะเข้ากันได้กับอุปกรณ์และขนาดหน้าจอทั้งหมด
ufabet เข้าระบบ เว็บพนันออนไลน์ อันดับ 1 ฝากถอนออโต้ 5 วิ ufabet

Japanese tourists are invited to smoke in Hawaii

Japanese tourists are assured that they can still smoke in Hawaii, and this is done during an advertising campaign supported by the authorities of this US state who probably want to deprive an opportunity to buy cigarettes online.

Last year, a ban on smoking in closed public places was pushed, but some Japanese media reported that smoking on the islands was completely banned, and this mistake costs Hawaii dearly.

The fact is that the state has large incomes owing to the tourists, a huge proportion of whom is composed of the citizens of the Land of the Rising Sun, and the Japanese are known for being inveterate smokers.

As a result, the number of Japanese tourists in Hawaii has recently declined sharply, and a state-run travel agency specializing in marketing in Japan announced an advertising campaign under the slogan «Let&#;s Get It Aloha.» This can sound intriguingly for the persons who buy cigarettes online regularly and want to find a nice place to smoke them.

The word “Aloha” in Hawaiian can mean anything &#; passion, love, peace, compassion, mercy, farewell and greeting, but in communication with tourists it is most often used instead of the word «hello.» It is also applied to all Hawaiians, which are often called «Aloha State».

But in combination with the first part of the slogan, this word looks slightly out of place, because its direct translation is «the breath of life». From ancient times &#; and to this day &#; in Hawaii, there is a custom by which locals touch each other with their foreheads and say «alo» (meaning «presence», «before», «face» or «divide»), and then , On exhalation, they add «ha», that is, they actually exchange breath with each other.

As part of the initiative, 40, ashtrays with a floral logo and the words «Keep Hawaii Clean» are distributed to the tourists on the islands.

It can also sound as an invitation to come and smoke cigarettes in such a nice place. This is a temptation for those consumers who regularly buy cigarettes online.

Just imagine the night sea, shores lighted by moon, tide sounds and you, standing in front of the sea and lighting an aromatic cigarette, which smell is immediately overspread by the fresh sea wind. Imagine this romantic scene and you will possibly agree that this can be an attractive offer to come to smoke cigarettes in Hawaii.

Buy Cigarettes Online

Djelovi iz knjige M.M. Ražnatovića SVEMOĆ PARTITOKRATIJE koja je u pripremi za štampu.

Prethodna iskustva nam na njočigledniji način ukazuju na praksu izigravanja zakonskih normi, kroz izbor visokih funkcionera u državnoj i  lokalnoj upravi, kao i u javnim  ustanovama i preduzećima, na rukovodeća mjesta koja podliježu eunic-brussels.eu, vrlo su rijetki ili gotovo nezabilježeni primjeri da se na tim mjestima izabere neki kadar mimo volje  političke partije ili koalicije koja vrši vlast. Određena individua može biti Ajnštajn u svojoj oblasti i vjeran građanin svojoj državi, međutim, ukoliko ne pripada, ili nije blizak  vladajućoj političkoj eliti, njegovo ime neće  se ozbiljnije ni razmatrati u kadrovskim komisijama koje rješavaju po određenom konkursu.  Da nesreća bude veća, sljedstveno prethodno pominjanoj preovlađujućoj svijesti, ovakav odnos prema zakonskoj regulativi vladajuće stranke ne skrivaju. Naprotiv, javno obznanjuju predizborne,  ili postizborne koalicione sporazume kojima unaprijed raspoređuju kadrove na mjestima koja zakonski podliježu konkursu, čime demonstriraju arogantnost, bahatost, nadređenost i partijsku nadmoćnost  nad zakonskom regulativom. Shodno ovoj logici, kao što smo viđeli, vrši se i zapošljavanje partijskih aktivista na nerukovodna radna mjesta – u  administraciji i tehničko-operativnim službama, dakle po dubini, ne samo u  državnoj i lokalnoj upravi, već i u javnim preduzećima i ustanovama, što je još poraznije za uspostavljanje demokratske i pravne države, kako smo uostalom to pokazali i na konkretnim primjerima.

Kao što vidimo, praksa partijskog kadrovanja  postala je nezaobilazni saputnik i  državne i opštinske administracije u tranzicionim društvima, neovisno od toga kakvog su ideološkog i političkog profila partije koje vrše vlast u što ćemo se uvjeriti navodeći i neke primjere koji se tiču sudstva, obrazovanja, lokalnih uprava, obrađene u donjem dijelu ove studije. Razlika se, shodno gornjim opservacijama, prije svega može uočiti u rigidnosti, brutalnosti, beskrupuloznosti postupaka i jednog „smjelijeg“ stava prema međunarodnim faktorima u smislu neprihvatanja njihovih preporuka, kojima su sklone ekstremno desničarske stranke, kao i diskriminatorskom odnosu, prilikom izbora kadrova na funkcijama u državnoj upravi, vladinim institucijama i javnim preduzećima, a i uopšte pri zapošljavanju u ovim institucijama, prema Crnogorcima i predstavnicima manjinskih naroda. Ništa neočekivano od crnogorske ekstremne desnice koju čine isključivo  stranke velikosrpske provenijencije, jer  to proizilazi iz njihovog generalnog, vazdakadnjeg odnosa prema pitanjima crnogorskog identiteta, državnog subjektiviteta i integriteta, odnosno neprihvatanja Crne Gore kao svoje države, crnogorskog naroda i nacije, te nipodaštavanja manjinskih naroda i njihove marginalizacije, što u evropskim i svjetskim razmjerama, savremenih država i društava, predstavlja nezabilježen primjer, koji razara državno i društveno biće Crne Gore. Odnosni način djelovanja ukazuje na uvođenje jedne veoma opasne šovinističko-fašističke prakse u crnogorski javni život, te davanje legitimiteta takvoj praksi od strane najviših državnih organa i institucija, što je nažalost konstanta djelovanja ovih političkih subjekata koja je na najogoljeniji način pokazana po osvajanju vlasti avgusta godine kada je na śeveru Crne Gore od strane aktivista  pobjedničkih desničarskih partija, okuraženih osvajanjem vlasti, prijećeno manjinskim narodima i prizivana Srebrenica i novi genocid, a da taj naci-fašizam nije propraćen adekvatnom reakcijom – osudom najviših državnih organa i partija na vlasti, niti odlučnom i efikasnom akcijom bezbjedonosnih službi. No, ovako rigidna političko  djelovanje ima svoje duboke korijene. Zapravo, ono je logična konsekvenca njihovog duhovnog poimanja stvarnosti zasnovane na  konzervativizmu i vjerskom, odnosno svetosavskom  dogmatizmu i fundamentalizmu Crkve Srbije (nalazeći svoju konkretnu primjenu u okolnostima osvojene vlasti), koji nema kapaciteta i potencijala za racionalno savremeno poimanje stvarnosti i mijenjanje svoje duhovne i političke matrice, te njeno prilagođavnje novoizgrađenim vrijednostima. Naprotiv, sve upornije i iracionalnije svoje političko i društveno djelovanje, temelji na srednjovjekovnim dogmama i mitovima, vršeći još snažniji i manipulativno perfidniji  pritisak na javnost, putem sredstava savremene komunikacije i na druge načine, u cilju prihvatanja njihovih dogmi kao „tradicije“ bez koje se ne može napredovati, u čemu nažalost i uspijevaju kod velikog broja građana (narodnih masa), onih koji se deklarišu kao Srbi.O autonomnosti ljudskog bića – racionalnom nasuprot prihvaćenim i zauvijek datim istinama – iracionalnom, govori mađarska filozofkinja Agneš Heler na sljedeći način: „Svi znamo da je polis bio onaj oblik zajednice koji je stvorio dve forme objektivacije koje pružaju odgovor svima onima koji traže istinu. Znamo zbog čega je to bio upravo polis a takođe znamo da su te  dve forme jevrejsko-hrišćanska religija i filozofija. Isus je rekao: ja sam istina! Otud je ideal hrišćanske religije – jer i to je, naravno, jedan ideal – čovek koji sledi Isusa. Filozofija kaže: tražimo istinu zajednički! Zbog toga je njen ideal umno biće koje autonomno misli i teži realizovanju dobra. Celokupna autentična filozofija shvata ideal čoveka kao generalizovanje onog bića koje umnim sredstvima teži saznavanju istine. Kada ne bi bilo ove garancije, ideali filozofije bili bi prazni i šuplji. Pozivanje na ljudski rod znači uvek potsticanje onog rodnog u čoveku, znači pretpostavljanje da individuum usvaja vrednosti roda.“Nije na odmet da na ovom mjestu odvojimo malo prostora za  Gustave  le Bona i pogledamo što on misli i piše o ovoj temi sa aspekta gomila. A on kaže sljedeće: „Ovaj osjećaj ima vrlo jednostavne značajke: obožavanje nekog neodrđenog, višeg bića, bojazan od čarobne moći koja mu se pridaje, slijepo pokoravanje njegovim odredbama, nemogućnost razglabanja njegovih dogma, želja za njihovim širenjem, težnja da se svi koji ne prihvaćaju smatraju neprijateljima. Primjenjuje li se takav osjećaj na nevidljivog Boga, na kameni ili drveni idol, na kakvog junaka ili na političku ideju, ostaje on uvijek religijske biti već od časa kad poprimi navedena obilježja. Ono što je natprirodno i čudesno sastaje se ovdje u istom stupnju. Gomile nesvjesno zaodijevaju tajanstvenom moći političku formulu ili pobjedonosnog glavara kojim su u taj čas zanesene.“ I malo dalje: „Najvjerniji čuvari tradicionalnih ideja, koji se najupornije protive svakoj promjeni, zacijelo su gomile, i to naročito one kategorije gomila koje sačinjavaju kaste. Ja sam se već pozabavio konzervativnim duhom gomila i dokazao da se najstrašnije bure svršavaju pukom promjenom riječi. Koncem prošloga vijeka moglo bi se bilo pred razorenim crkvama, pred otjeranim ili pogubljenim svećenstvom, pred općim progonom katoličkoga kulta misliti da su stare religijske ideje izgubile svu svoju moć, a ipak je već za nekoliko godina na općeniti zahtjev trebalo uspostaviti ukinuti kult. Stare su tradicije opet zagospodarile, pošto su načas bile izbrisane.

            Ni jedan nam primjer ne može bolje predočiti moć tradicija nad dušom gomila. U hramovima ne stanuju najstrašniji idoli, ni u palačama najsilovitiji despoti; ovi se mogu začas skršiti, ali nevidljivi gospodari koji vladaju u našim dušama, oni izmiču svakoj buni i popuštaju samo lakom izbljedjivanju vjekova.“

Upravo ovaj konzervatizam i tradicionalizam iz kojeg proističe i ekstremizam, stvaran (neprekidno i uporno kroz vjekove obnavljan) na religijskim dogmama i mitovima: o  srpskoj sabornosti; o nacionalnoj izdaji; o junaštvu i pobjedama u ratovima a porazima u miru; o negiranju svih naroda koji se graniče sa Srbijom i njihovoj pripadnosti srpskom nacionalnom biću – „Srbi svi i svuda“; o ugroženosti srpskog naroda, duboko je ukorijenjen u biću gomila (čitaj naroda), ali i desničarskih stranaka i u Crnoj Gori i u Srbiji (đe gotovo da nema stranke zasnovane na modernim građanskim vrijednostima). Međutim, ovo stanje narodne svijesti pretočeno u zahtjev njenim političkim subjektima da se ponašaju u skladu sa ustanovljenim dogmama i mitovima, je  i osnova djelovanja pomenutih desničarskih stranaka srpske provenijencije i u Crnoj Gori, koje na toj svijesti (svaka za sebe) grade svoj kredibilitet i politički identitet, (zlo)upotrebljavajući je za jačanje partikularnih-partijskih interesa – homogenizaciju svojeg članstva i simpatizera, podizanje partijskog rejtinga i mnogo snažnijeg upliva u biračko tijelo. Naprosto u tom prosrpskom ekstremno desničarskom bloku dolazi do ogorčene borbe njegovih aktera u radikalnom pristupu i predstavljanju planskih platformi na ostvarenju i  implementaciji profašističkog programa „Velike Srbije“, zamijenjenog „benignijim“ nazivom „srpski svet“ – što radikalniji šovinističko-fašistički narativ to i veći rejting u biračkom tijelu.

 S druge strane, sve ostale crnogorske stranke koje su uz to i građanske provenijencije - bliske demokratskom centru, čak i one koje se u prefiksu označavaju kao nacionalne – manjinskih naroda, privržene su Crnoj Gori, doživljavajući je kao svoju jedinu domovinu, njegujući multikulturalnost, multinacionalnost i  multikonfesionalnost. Uz to su mnogo umjerenije, razumnije i spremnije za dijalog, mijenjanje metoda rada i demokratskog kursa, posebno ako takve preporuke dolaze od demokratskog svijeta, i nijesu u kadrovanju opterećene nacionalnim ili nacional–šovinističkim, a nažalost, kada je u pitanju DPS, ni vjernošću državi, već samo  i izričito partijskim rejtingom svojih stranaka. Najilustrativniji primjer za takav odnos je ogroman broj zaposlenih Srba u državnoj upravi, koji je Crnoj Gori okrenuo leđa na izborima godine. 

Elem, ovakva praksa, ili bolje rečeno uspostavljeni sistem  partitokratkog vladanja koji je duboko pružio svoje korijene, će sasvim sigurno, neovisno od političkog i ideološkog profila partija koje obnašaju vlast, živjeti sve dok tranziciona društva ne završe taj proces i čvrsto stanu na demokratsku stazu kojom koračaju savremena evropska i svjetska društva. To se neće promijeniti ni po padu  42 - apostolske Vlade (izglasano joj je nepovjerenje godine poslije nepune godinu i po njenog izbora), formirane u Manastiru Ostrog, niti izborom nove. Zato što ona nije ni pala zbog partitokratije, te korupcije i kriminala kao logične i neminovne posljedice tako uspostavljenog sistema upravljanja, koji je ona zajedno sa svojim većinskim partnerima u vlasti još više „unaprijedila“  i „najvećom mogućom brzinom“ uglavnom i realizovala, zadovoljavajući, shodno D’Ontovoj formuli, po dubini sve zahtjeve tri koalicije koje čine vlast. Već je njen pad uslovljen, dijelom zbog programskih razlika koje postoje između dvije veljesrpke sa trećom populističkom „suverenističkom“ koalicijom; dijelom zbog različitih pragmatsko političkih stavova i pristupa aktuelnim političkim dešavanjima, a daleko najvećim dijelom zbog nezadovoljstva najmoćnije koalicije svojim (ne)učešćem u Vladi, kao i zbog  ambicija sadašnjeg potpredśednika iz URA da zaśedne na kormilo novoformirane Vlade, a njegova partija preuzme njveći dio kolača vlasti, kakvog gođ karaktera buduća Vlada bila (manjinska, tehnička, prelazna ). Otuda, nakon izglasavanja nepovjerenja, panični pozivi od čelnika dvije koalicije o davanju garancija da niko od činilaca vlasti neće praviti koalicione aranžmane sa Demokratskom partijom socijalista, nad kojom su, prosrpske stranake, okačile Demaklov mač, kojim bi rado „otkinuli glavu toj nemani“, navodno zbog partitokratije, nepotizma, korupcije i kriminala, što, poslije njihovog iskustva vladanja u ovih godinu i po, pripada „političkom žanru“ komike apsurda. Tim narativom se zapravo  želi zamagliti suština njihovog otpora prema DPS, a ona je vrlo jednostavna: ni po koju cijenu ne praviti koaliciju sa jakom procrnogorskom partijom, jer sa tako snažnim političkim subjektom bilo ko da je i kako gođ da se zove, ne može se manipulisati, niti bi bilo moguće ostvarenje zločinačkog projekta uništenja Crne Gore i njeno privođenje „srpskom svetu“. Koaliciona saradnja sa procrnogorskim partijama minorne političke snage, čak može biti poželjna. Jer, kako to iskustvo pokazuje sa PZP-om, Pozitivnom Crnom Gorom, Ujedinjenom reforskom akcijom (URA) i SDP-om (kojem je  na lokalnim izborima u Podgorici - kada su bili u koaliciji sa Pozitivnom Crnom Gorom, i godine na parlamentarnim izborima, bila namijenjena sadašnja pozicija Ure koju nijesu ostvarili samo zahvaljujući izgubljenim parlamentarnim izborima godine, a u Podgorici zbog tadašnjeg odustajanja kandidata za gradonačelnika poslije velike, njegove i blamaže partija koje su činili koaliciju, dok, đe gođ su mogli na lokalnom nivou koalirali su sa profašističkom opozicijom - pretežno u primorskim gradovima, iz čega, nažalost, nijesu izvukli nikakve pouke, već su kontinuitet takve anticrnogorske politike krunisali na Cetinju, konstituišući vlast u dogovoru  sa Demokratama i Urom radi svojih fotelja, i to u najtežem trenutku po Crnu Goru, kada su sve srpske ale kidisale da je progutaju, ne obazirući se na činjenicu da su suverenističke partije na državnom nivou u opoziciji i nemaju moć bilo kakvog uticaja na državnu politiku ako su razjedinjene i posvađane, zbog čega je bilo prijeko potrebno pokazati jedinstvo na Cetinju kao primjer i podsticaj partijama na državnom nivou, u cilju stvaranja suverenističkog bloka, radi borbe za  spas države - o genezi posrnuća SDP više možete naći u knjizi M.M. Ražnatovića SUMRAK SUVERENIZMA), umjesto da su one  pacifikovale i demokratizovale ekstremno desničarske stranke, zbog čega su navodno ušle u koalicione saveze, bile su debelo iskorišćavane za ostvarenje njihovih ideja i ciljeva. Naprotiv, gotovo od svih su (dok je ljubav trajala) pravili obične političke kanavace, preoblikujući njihovu svijest do mjere da su nastupali koperikanski obrti u odnosu na svoju raniju programsku orjentaciju i identitetsku poziciju bili sasvim normalna pojava, pritom (poput PZP koji je nepovratno ušao u to „kolo“) postajući radikalniji propagatori programskih ciljeva „srpskog sveta“ i Crkve Srbije nego njegovi izvorni tvorci. I to je sasvim logičan slijed jednog neravnopravnog koalicionog odnosa u kome su ekstremno desničarske prosrpske stranke činile više od dvije trećine koalicionog saveza, tako da građanske i „suverenističke“ sa svojom minornom snagom nijesu mogli biti bez „nevoljni“ saučesnici odluka koje su kreirane u tom ekstremno desničarskom prosrpskom miljeu, ali zato su im davali građanski i demokratski legitimitet, što im je i bio cilj.

                                                                                                       (Nastavlja se)